а

OvdeSmoZajedno

Након годину дана од свечане доделе сертификата и потписивања споразума са 20 општина/градова, у Београду је одржана је конференција „Мобилни тимови за инклузију Рома - постигнућа, развој и перспективе“ са циљем представљања резултата првих оперативних планова Мобилних тимова насталих у оквиру пројекта «Европска подршка за инклузију Рома».

Формирањем мобилних тимова, као радних тела локалних самоуправа, омогућено је да се кроз посете ромским насељима пружају заједничке и координисане подршке и помоћ појединцима и породицама. Чланове мобилних тимова чине ромски координатор, педагошки асистент, здравствена медијаторка, представник Центра за социјални рад и представник филијале Националне службе за запошљавање.

Учесницима скупа обратио се и заменик заштитника грађана Роберт Сепи који је похвалио рад мобилних тимова и истакао да се још једном показало да заједничка и координисана акција даје резултате, ако се има у виду да су презентације досадашњег рада чланова мобилних тимова показале охрабрујуће резултате који су постигнути. Заменик је позвао чланове мобилних тимова да се обрате Заштитнику грађана за помоћ и подршку у раду, имајући у виду проблеме са којима су се суочавали у досадашњем раду, али и будуће изазове који стоје пред члановима мобилних тимова за инклузију Рома.

Остваривање права на информисање националних мањина на свом језику и проблеми и изазови који постоје и који се могу јавити након обавезне приватизације медија, били су тема округлог стола „Остваривање права националних мањина у области обавештавања“, који су организовали Београдски центар за људска права и Урбан Ин.

Учесници округлог стола су указали питања која треба решити ради унапређења постојећег стања - ближе уређење вршења оснивачких права националних савета националних мањина у мањинским медијима и независност уређивачке политике, емитовање програма на језицима националних мањина у оквиру јавних сервиса и потреба да Радио Телевизија Србије унапреди свој програм тако да омогући информисање на свим језицима националних мањина које живе на територији централне Србије и скренули су пажњу на кључне проблеме информисања уколико локалне самоуправе не планирају или не обезбеде довољно буџетских средстава за суфинансирање програма на језицима националних мањина, након завршетка приватизације медија.

Учествујући у расправи, представница Заштитника грађана је нагласила важност да се на време планирају активности и примене сви механизми контроле у циљу доследне примене медијских закона, јер они пружају гаранције континуитету у производњи медијских садржаја на језицима националних мањина, али приватизација медија доноси значајне промене за информисање на језицима националних мањина и постоји могућност да значајан број локалних медија се не приватизује и престане са радом, да приватизовани медији не поштују обавезу одржавања удела програмског времена на појединим језицима националних мањина у наредних 5 година и да локалне самоуправе не испуне своје обавезе да планирају и путем конкурса, на транспарентан начин, буџетским средствима суфинансирају те програме.

Државни секретар Саша Мирковић се сагласио да су на нивоу локалних самоуправа у овој години могући проблеми у пракси, али је учеснике округлог стола обавестио да Министарство културе и информисања у сарадња са другим државним органима предузима низ мера и да су планиране радне посете локалним самоуправама са којима се размењују потребне информације и инструкције у вези примене закона.

Овај округли сто је четврти од шест планираних састанака чији је циљ успостављање конструктивног дијалога између националних савета националних мањина, државних органа и организација цивилног друштва о улози, значају и изазовима националних савета у остваривању права националних мањина на самоуправу у култури, образовању, обавештавању и службеној употреби језика и писма.

Приликом Јавног позива незапосленим грађанима ромске националности за доделу субвенција за самозапошљавање у 2013. години услови конкурса су били нејасни, а средства конкурса потрошена пре истека рока за подношење захтева, утврдио је Заштитник грађана

Утврђење и препоруке Заштитника грађана

Одговор Националне службе за запошљавање

Приликом расписивања Конкурса за упис полазника у Центар за основну полицијску обуку, Министарство унутрашњих послова неправилно поступа, тиме што од кандидата захтева да немају двојно држављанство, утврдио је Заштитник грађана.

Утврђење и препоруке Заштитника грађана

Одговор органа о поступању

Како унапредити образовни систем и обезбедити припадницима националних мањина да након завршетка школовања имају функционално знање српског језика и самим тим једнаке шансе у друштву, била је једна од тема састанка који је одржан у просторијама Заштитника грађана, на коме су били представници Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Покрајинског секретаријата за образовање, прописе, управу и националне мањине-националне заједнице и Канцеларије за људска и мањинска права Владе РС.

Заменик заштитника грађана Роберт Сепи је истакао да због одлагања решавања проблема значајан број припадника националних мањина након завршеног школовања не знају српски језик или га не знају не довољно добро. То је препрека њиховој интеграцији у српско друштво и отвара простор за сегрегацију. Заштитник грађана је 2010. године упутио Министарству Мишљење са превентивним препорукама за унапређее квалитета наставе. Циљ препорука је да ученици, припадници националних мањина, по завршетку школовања имају активно знање српског језика, а ученици српске националности да имају знање језика националне мањине, као језика друштвене средине, рекао је Сепи и додао да те препоруке нису извршене.

Помоћница министра просвете Зорана Лужанин најавила је формирање радне групе која ће се бавити развојем стандарда за учење српског језика као нематерњег, као и развојем образовања на језицима националних мањина у складу са Стратегијом развоја и унапређења образовања.

Помоћница покрајинског секретара Љубица Срђанов рекла је да тај секретаријат на проблеме у образовању указује надлежном министарству годинама. Она је додала да је уочено да се деца школују на српском језику, а не на матерњем језику, имајући у виду касније могућности за образовање, односно непостојање образовних профила на матерњем језику.

Представници Канцеларије изнели су информације о проблемима примене афирмативних мера приликом уписа ученика ромске националности и скренули пажњу на значај решавања проблема непознавања српског језика посебно код ромске деце која живе у неформалним насељима и деце која су са родитељима враћена по основу Споразума о реадмисији.