а

okrugli sto 742015

Заштитник грађана организовао је данас округли сто на тему „Како унапредити процедуре и резултате примене афирмативне мере приликом уписа студената ромске националности“, како би се омогућило надлежним државним органима и академској заједници да по први пут за истим столом расправљају о могућностима унапређења, односно о предлозима решења на основу досадашњих искустава.

Заменик заштитника грађана за права националних мањина Роберт Сепи је рекао да ова институција од августа прошле године, када је организовала састанак са Канцеларијом за људска и мањинска права, Националним саветом ромске националне мањине и Министарством просвете, спроводи низ активности како би се свеобухватно сагледали проблеми и препреке ефикасне примене мера афирмативне акције. Како је рекао, са аспекта надлежности Заштитника грађана је важно да се примена афирмативних мера за упис ромских студената на факултете, системски уреди, јер је то једини начин да њена примена не зависи од добре воље високошколске установе, да се у што је могуће већој мери спрече злоупотребе и да се осим уписа омогуће и мере подршке у току студирања.

На састанку је закључено да препоруке Министарства просвете морају бити јасне, с обзиром да универзитети не ретко траже њихово тумачење. Даље, није могуће уписати студенте који су прикупили мање од 31 бода, који је законски минимум. Треба раздвојити процес уписа од примене афирмативне мере којом се обезбеђује два одсто места као афирмативна мера за студенте ромске заједнице. Такође потребно је јасно одредити улоге субјеката који су укључени у цео процес и јасно дефинисати рокове.

Податак о броју уписаних студената ромске националности на више и високе школе, показује резултате примене афирмативне мере приликом уписа, која се примењује од школске 2003/2004 године. Међутим, након дискусије, у којој су учествовали проректорке за наставу Универзитета у Београду и Новом Саду, представници Медицинских факултета у Београду и Крагујевцу и Факултета за безбедност, Министарства просвете, Канцеларије за људска и мањинска права и Националног савета ромске националне мањине, закључено је да се мора променити и ближе уредити уписна политика. Такође, закључак је да се очекивани резултати, у смислу завршетка студија, не могу остварити у већини случаја, уколико држава не обезбеди и друге мере, у смислу праћења уписаних студената и подршке студентском стандарду, имајући у виду њихов социо – економски положај и уважавајући разлоге због којих је њихов упис на факултете био могућ само применом афирмативне мере.

Проблеми и предлози за њихово решавање, које су изнели представници академске заједнице, су од значаја за квалитет интегралног акта чије доношење је најавило Министарство просвете до идуће школске године, а одлука Министарства о томе да већ у овом уписном року унапреди поступак уписа афирмативном мером, тако што ће се експлицитно предвидети број места за ромске студенте, отклања неизвесност њиховог уписа, а поштовањем уписних рокова и јасном процедуром, биће омогућено да се евентуалне злоупотребе спрече.

vest galerija otvaranje reciklaznog centra 01.04.2015 13 vest galerija otvaranje reciklaznog centra 01.04.2015 07

Заменик заштитника грађана Роберт Сепи са сарадницима присуствовао је отварању Рециклажног центра који је један од резултата великог пројекта „Унапређење људске сигурности у Југозападној Србији“ који је пре две године започео у Новом Пазару. Пуштањем у рад Рециклажног центра у насељу Блажево, сем управљања отпадом и унапређења еколошких услова у заједници, створена је прилика најугроженијим категоријама становништва да дођу до запослења. За почетак ће у центру бити запослено десетак људи, док се већ у наредној години овај број удвостручује.

Након свечане церемоније, заменик Заштитника грађана Роберт Сепи подсетио је учеснике да је Заштитник грађана још 2011. године упутио препоруке у којима је наведено да је потребно предузети мере за решавање статуса интерно расељених Рома из насеља Блажево, као и предвидети стамбено збрињавање и омогућити социјално-економску интеграцију становника овог насеља. Овом приликом заменик је изразио задовољство што је поступљено по упућеној препоруци и што је кроз циљеве пројекта спроведена инклузија ромске заједнице, економско оснаживање угрожених као и реконструкција објеката и инфраструктурне мреже у ромском насељу.

Тог дана, у Центру за младе и децу отворен је и „Дијалог кафе“ у оквиру истог пројекта који су реализовале четири агенције Уједињених нација, уз финансијску подршку Турске и Јапана. Резултате пројекта су представили координаторка Уједињених нација Ирена Солорано, амбасадор Јапана, Масафуми Куроки, амбасадор Турске Мехмед Кемал Бозај, помоћник министра привреде и градоначелник Новог Пазара Мехо Махмутовић. „Дијалог кафе“ ће омогућити повезивање људи и идеја на глобалном нивоу, кроз видеоконференцијску мрежу.

Учествујући у раду округлог стола, на тему „Финансирање рада националних савета националних мањина“, заменик заштитника грађана Роберт Сепи је у уводној речи истакао да је питање финансирања националних савета потребно веома пажљиво и прецизно законом уредити ако се има у виду да је од кључног значаја за вршење њихове делатности и за унапређење остваривања колективних мањинских права.

Заменик је учеснике округлог стола обавестио о препорукама које је Заштитник грађана упутио локалним самоуправама, које нису својим буџетима одредиле финансијска средства за финансирање рада националних савета и поред законске обавезе, али је истакао и низ других разлога због којих је изазов да се питање финансирања уреди тако да је законито, транспарентно и у крајњем случају праведно, јер, као што су се и представници националних савета сагласили, финансирање средствима републичког буџета се сада врши као дотације невладиним организацијама, у зависности где је седиште националног савета, али и због постојећих критеријума, продубљују се разлике у заштити и остваривању права припадника националних мањина чије је седиште националног савета у централној Србији, закон се не спроводи доследно, не само у локалним самоуправама, већ се, од доношења закона, финансирање средствима буџетског фонда за националне мањине није остварило.

Округли сто је одржан у Кући људских права у организацији Београдског центра за људска права и Урбан Ин, коме су присуствовали представници националних савета националних мањина, надлежних државних органа и међународних организација.

Поводом обележавања Међународног дана борбе против расне дискриминације, Заштитник грађана скреће пажњу да, упркос томе што су прописи у Републици Србији усклађени са међународним стандардима и предвиђају забрану дискриминације, сваког дана нека нова околност укаже да још увек има пуно простора и потребе да се пракса сузбијања дискриминације унапреди.

Чињеница да су Ромкиње и Роми и даље изложени вишеструкој дискриминацији нас обавезује да и на данашњи дан подсетимо на појаве расизма и ксенофобије према њима - када већинско становништво протествује против досељавања ромских породица, када родитељи не уписују децу у школе јер је у њима значајан број ученика ромске националности, када су деца ромске националности изложена вређању и физичким нападима, приликом исписивање расистичких графита и сл.

Последице расних предрасуда и сегрегације су видљиве свуда око нас. Због тога сви делови друштва морају да се суоче са постојећим изазовима а органи јавне власти да благовремено и без изузетка примењују законске и све друге расположиве мере како би спречили, казнили и осудили сваки облик дискриминације.

Међународни дан борбе против расне дискриминације се обележава у знак сећања на 21. март 1960. године када је у Јужноафричкој Републици убијено 69 људи који су мирно демонстрирали против апартхејда. Генерална скупштина Уједињених нација је 1966. године прогласила тај дан празником, сматрајући да је потребно да све државе света уједине напоре како би се елиминисали сви облици расне дискриминације.

konf

Одржана је конференција „Ка политици интегративне мултикултуралности у Србији“ на којој су представљени налази истраживања и предлога на основу којих је могуће и потребно размотрити обнављање расправе о политици мултикултуралности у Србији, јер је реч о јавној политици од изузетног значаја за све грађане.

У уводној речи заштитник грађана Саша Јанковић је указао да су предност Србије све различитости које постоје, а да у случају различитости по основу националног идентитета треба да се у потпуности искористе предности мултикултуралности и да то што нема великих трзавица по питању положаја националних мањина не значи да нема простора за унапређење стања и проналажења суштинских решења, чему могу да доприносу активности цивилног сектора али је потребна и проактивна мањинска политика државе.

Организације цивилног друштва су у дужем периоду искључене из разговори о питањима којима се уређује мултикултуралност у Србији и организатори конференције су скренули пажњу на то да заговарају модел друштвене интеграције који почива на узајамном и суштински равноправним односима грађана и да постојећи проблеми у друштву и уочене слабости досадашње политике мултикултуралност захтевају расправу и критичко сагледавање постојећег модела, проналажења одговора на питање каква мањинска политика одговара нашем друштву и које су потребе и могућности да се унапреди положај националних мањина и побољша статус националних савета националних мањина у правном и политичком смислу.

Уводничари и учесници конференције су указали на низ проблема и препрека остваривању права националних мањина и да се Република Србија налази у фази када треба да донесе важне одлуке у вези са политиком мултикултурализма, јер, између осталог измене прописа, којима је уређен положај националних мањина, као део политике мултикултуралности, су извесне, а након одлуке Уставног суда измењена је ситуација у вези са остваривањем надлежности националног савета националне мањине и његовог односа са органима државе, покрајине и локалне самоуправе. Отворена су и питања ефективног учешћа политичких странака националних мањина у политичком животу и нарочито, равномерне заступљености припадника националних мањина у раду јавних установа, органа и организација и служби.

На конференцији, коју је у оквиру Мреже за интеркултуралност организовао Центар за истраживање етницитета, су представљени налази до којих се дошло током рада на пројекту „ Од сегрегативне ка интегративној политици мултикултуралности“, а који је подржала Фондација за отворено друштво.