а

ОПШТИНА

БЕЛА ПАЛАНКА

 

Општина Бела Паланка се налази у Пиротском округу и распростире се на 517 км². Поред Беле Паланке као општинског центра ова површина обухвата и насеља: Бабин Кал, Бежиште Букуровац, Вета, Витановац, Врандол, Вргудинац, Глоговац, Горња Глама, Горња Коритница, Горњи Рињ, Градиште, Дивљана, Долац (насеље), Долац (село), Доња Глама, Доња Коритница, Доњи Рињ, Дражево, Клење, Клисура, Козја, Космовац, Кременица, Крупац, Ланиште, Лесковик, Љубатовица, Мирановац, Мирановачка Кула, Моклиште, Мокра, Ново Село, Ореовац, Пајеж, Сињац, Тамњаница, Теловац, Топоница, Црвена Река, Црвени Брег, Црнче, Чифлик, Шљивовик и Шпај. Према подацима Пописа становништва из 2011. године у Белој Паланци је живело 12.126 становника.

 

НАЦИОНАЛНА ПРИПАДНОСТ СТАНОВНИШТВА

(Попис 2011. година)

УКУПНО СТАНОВНИКА

УКУПНО

%

УКУПНО

%

12.126

Срби

10.395

85.72

Роми

1.418

11.70

Мањине које имају испод 1% у укупном становништву општине, према броју становника: Бугари (8), Горанци (4), Југословени (5), Мађари (4), Македонци (8), Муслимани (10), Немци (2), Руси (5), Словаци (1), Хрвати (4), Црногорци (5), Остали (8), Нису се изјаснили (144), Непознато (105), Укупно 313 – 2.58%)

 

НИВО ОСТВАРИВАЊА ПРАВА ПРИПАДНИКА НАЦИОНАЛНИХ МАЊИНА

У Статуту општине не постоји члан који регулише службену употребу језика на територији Општине. У општинској управи упис личног имена у матичне књиге врши се на српском језику и писму, а сви изводи се издају на српском језику. Називи насељених места, улица, јавних установа и топографски називи нису двојезични.

Статутом општине уређени су положај, начин избора и надлежности Савета за међунационалне односе (члан 82. Статута) и Заштитника грађана (члан 81. Статута). Савет за међунационалне односе основан је Одлуком Скупштине општине 18. марта 2009. године. Институција локалног омбудсмана није успостављена.

На територији општине Бела Паланка постоји предшколска установа, две основне школе и једна средња школа. У свим образовним установама не организује се неки од видова наставе на језицима националних мањина.

Преузимања:
СТАТУТ ОПШТИНЕ БЕЛА ПАЛАНКА
САВЕТ ЗА МЕЂУНАЦИОНАЛНЕ ОДНОСЕ

ОПШТИНА БЕОЧИН

Општина Беочин се налази у Јужно-бачком округ и распростире се на 186 км². Поред Беочина као општинског центра ова површина обухвата и насеља: Баноштор, Грабово, Луг, Раковац, Свилош, Сусек и Черевић. Према подацима Пописа становништва из 2011. године у Беочину је живело 15.726 становника.

 

НАЦИОНАЛНА ПРИПАДНОСТ СТАНОВНИШТВА

(Попис 2011. година)

УКУПНО СТАНОВНИКА

УКУПНО

%

УКУПНО

%

15.726

Срби

10.956

69.66

Југословени

161

1.06

Роми

1.422

9.04

Хрвати

557

3.54

Словаци

830

5.27

Мађари

295

1.87

Мањине које имају испод 1% у укупном становништву општине, према броју становника: Албанци (16), Бошњаци (11), Бугари (5), Буњевци (4), Македонци (33), Муслимани (37), Немци (45), Румуни (14), Руси (17), Русини (27), Словенци (70), Украјинци (13), Црногорци (61), Чеси (16), Остали (36), Нису се изјаснили (721), Регионална припадност (260), Непознато (119), Укупно (1.505 – 9.56%)

 

НИВО ОСТВАРИВАЊА ПРАВА ПРИПАДНИКА НАЦИОНАЛНИХ МАЊИНА

У Општини је у службеној употреби је српски језик и ћириличним писмо а у насељеном месту Луг у службеној употреби је и словачки језик и латинично писмо ( члан 8. Статута). Називи насељених места, улица, јавних установа и топографски називи су двојезични. У општинској управи остварују се права на упис личног имена на језицима националних мањина као и издавање извода.

Статутом општине уређени су положај, начин избора и надлежности Савета за међунационалне односе (члан 119. Статута) и Заштитника грађана (члан. Статута). Први Савета за међунационалне односе образован је Одлуком Скупштине општине 18. децембра 2008. године и дефинисан је избор, делокруг и начин рада Савета за међунационалне односе.

У Беочину постоје две основне школе. У једној основној школи настава се изводи на словачком језику. У школама у којима се изводи двојезична настава целокупна администрирања су двојезична.

Преузимања:
СТАТУТ ОПШТИНЕ БЕОЧИН
САВЕТ ЗА МЕЂУНАЦИОНАЛНЕ ОДНОСЕ

ОПШТИНА БОЈНИК

 

Општина Бојник се налази у Јабланичком округу и распростире се на 264 км². Поред Бојника као општинског центра ова површина обухвата и насеља: Боринце, Брестовац, Вујаново, Горње Бријање, Горње Коњувце, Граница, Добра Вода, Доње Коњувце, Драговац, Дубрава, Ђинђуша, Зелетово, Зоровац, Ивање, Каменица, Кацабаћ, Косанчић, Лапотинце, Лозане, Магаш, Мајковац, Мијајлица, Мрвеш, Обилић, Ображда, Оране, Плавце, Придворица, Речица, Савинац, Славник, Стубла, Турјане, Ћуковац и Црквице. Према подацима Пописа становништва из 2011. године у Бојнику је живело 11.104 становника.

НАЦИОНАЛНА ПРИПАДНОСТ СТАНОВНИШТВА

(Попис 2011. година)

УКУПНО СТАНОВНИКА

UKUPNO

%

UKUPNO

%

11.104

Срби

9.197

82.82

Роми

1.649

14.85

Мањине које имају испод 1% у укупном становништву општине, према броју становника: Бугари (1), Јевреји (1), Југословени (1) Мађари (1), Македонци (10), Руси (2), Словаци (1), Украјинци (1), Хрвати (2), Црногорци (17), Остали (2), Нису се изјаснили (48), Непознато (171), (Укупно 258 – 2.33%)

 

НИВО ОСТВАРИВАЊА ПРАВА ПРИПАДНИКА НАЦИОНАЛНИХ МАЊИНА

У Статуту општине не постоји члан који регулише службену употребу језика на територији Општине.

Статутом општине уређени су положај, начин избора и надлежности Савета за међунационалне односе (члан 109. Статута) и Заштитника грађана (члан 107. Статута). Решење о избору чланова Савета за међунационалне односе донето је Одлуком Скупштине општине 24. јуна 2008. године. Институција локалног омбудсмана није успостављена.

На територији Општине у службеној употреби је српски језик. Образовање се спроводи у две основне школе, настава је на српском језику.

Преузимања:
СТАТУТ ОПШТИНЕ БОЈНИК
САВЕТ ЗА МЕЂУНАЦИОНАЛНЕ ОДНОСЕ

ОПШТИНА БОР

Општина Бор се налази у Борском округу и распростире се на 856 км². Поред Бора као општинског центра ова површина обухвата и насеља: Брестовац, Бучје, Горњане, Доња Бела Река, Злот, Кривељ, Лука, Метовница, Оштрељ, Слатина, Танда, Топла и Шарбановац. Према подацима Пописа становништва из 2011. године у Бору је живело 48.615 становника.

НАЦИОНАЛНА ПРИПАДНОСТ СТАНОВНИШТВА

(Попис 2011. година)

УКУПНО СТАНОВНИКА

УКУПНО

%

УКУПНО

%

48.615

Срби

35.435

72.89

Роми

1.758

3.61

Власи

6.701

13.78

Мањине које имају испод 1% у укупном становништву општине, према броју становника: Албанци (113), Ашкалије (6), Бошњаци (13), Бугари (60), Буњевци (1), Горанци (4), Грци (11), Египћани (49), Југословени (87), Мађари (24), Македонци (429), Муслимани (61), Немци (17), Румуни (293), Руси (19), Русини (1), Словаци (12), Словенци (47), Украјинци (4), Хрвати (79), Црногорци (96), Чеси (2), Остали (117), Нису се изјаснили (2549), Регионална припадност (16), Непознато (611), Укупно (4721 – 9.72%)

 

НИВО ОСТВАРИВАЊА ПРАВА ПРИПАДНИКА НАЦИОНАЛНИХ МАЊИНА

На територији Општине у службеној употреби је српски језик и ћириличко писмо (члан 5. Статута).

Статутом општине уређени су положај, начин избора и надлежности Савета за међунационалне односе (члан 118. Статута) и Заштитника грађана (члан 110., 111., 112., 113., 114., 115., 116. И 117. Статута). Савет за међунационалне односе основан је Одлуком Скупштине општине 05. фебруара 2009. године. Институција локалног омбудсмана није успостављена.

У општини Бор образовање се не изводи на језицима националних мањина.

Преузимања:
СТАТУТ ОПШТИНЕ БОР
САВЕТ ЗА МЕЂУНАЦИОНАЛНЕ ОДНОСЕ

ОПШТИНА БУЈАНОВАЦ

E KOMUNËS

SË BUJANOCIT

Општина Бујановац се налази у Пчињском округу и распростире се на 461 км². Поред Бујановца као општинског центра ова површина обухвата и насеља: Бараљевац, Биљача, Богдановац, Божињевац, Боровац, Братоселце, Брезница, Брњаре, Буштрање, Велики Трновац, Воганце, Врбан, Горње Ново Село, Грамада, Добросин, Доње Ново Село, Дрежница, Ђорђевац, Жбевац, Жужељица, Зарбинце, Јабланица, Јастребац, Карадник, Кленике, Клиновац, Кончуљ, Кошарно, Кршевица, Куштица, Левосоје, Летовица, Лопардинце, Лукарце, Лучане, Љиљанце, Мали Трновац, Муховац, Неговац, Несалце, Осларе, Претина, Прибовце, Равно Бучје, Раковац, Русце, Самољица, Света Петка, Себрат, Сејаце, Спанчевац, Српска Кућа, Старац, Сухарно, Трејак, Турија, Узово и Чар. Према подацима Пописа становништва из 2011. године у Бујановцу је живело 18.067 становника.

НАЦИОНАЛНА ПРИПАДНОСТ СТАНОВНИШТВА*

(Попис 2011. година)

УКУПНО СТАНОВНИКА

УКУПНО

%

УКУПНО

%

18.067

Срби 12.989

71.90

Роми

4.576

25.32

Албанци 244

1.35

Мањине које имају испод 1% у укупном становништву општине су: Бошњаци (1), Бугари (23), Горанци (60), Југословени(3), Македонци (47), Муслимани (15), Руси (1), Словенци (2), Украјинци (2), Хрвати (7), Црногорци (19), Остали (8), Нису се изјаснили (26), Регионална припадност (3), Непознато (41), Укупно (258 – 1.43%)

*податак о броју грађана албанске националности је само на основу пописаног становништва, јер се Албанци нису одазвали Попису становништва 2011. године, а према резултатима пописа у 2002. години, било је 23.681 Албанаца или 54,69% од укупног броја становника

НИВО ОСТВАРИВАЊА ПРАВА ПРИПАДНИКА НАЦИОНАЛНИХ МАЊИНА

На територији Општине у службеној употреби је српски језик и ћириличко писмо и албански језик и његово писмо  (члан 5. Статута). У општинској управи постоје услови за  упис личног имена у матичне књиге на језику и писму националних мањина, а сви изводи се издају и на језицима националних мањина. Називи насељених места, улица, јавних установа и топографски називи делимично су двојезични.

Статутом општине уређени су положај, начин избора и надлежности Заштитника грађана. (члан 94., 95. и 96. Статута) док Савет за међунационалне односе није предвиђен Статутом општине. Институција локалног омбудсмана није успостављена.

У Бујановцу постоји шест основних и једна средња школа у којима се изводи настава и на албанском језику и целокупно администрирање у тим школама је двојезично.

Преузимања:
СТАТУТ ОПШТИНЕ БУЈАНОВАЦ
САВЕТ ЗА МЕЂУНАЦИОНАЛНЕ ОДНОСЕ