а

ОПШТИНА ВРБАС

 

Општина Врбас се налази у Јужно-бачком округу и распростире се на 376 км². Поред Врбаса као општинског центра ова површина обухвата и насеља: Бачко Добро Поље, Змајево, Косанчић, Куцура, Равно Село и Савино Село. Према подацима Пописа становништва из 2011. године у Врбасу је живело 42.092 становника.

НАЦИОНАЛНА ПРИПАДНОСТ СТАНОВНИШТВА

(Попис 2011. година)

УКУПНО СТАНОВНИКА

УКУПНО

%

УКУПНО

%

42.092

Срби

23.251

55.24

Украјинци

836

1.91

Црногорци

7.353

17.47

Хрвати

549

1.30

Русини

3.375

8.09

     

Мађари

2.464

5.85

Мањине које имају испод 1% у укупном становништву општине, према броју становника: Албанци (48), Бошњаци (7), Бугари (13), Буњевци (15), Јевреји (2), Југословени (170), Македонци (149), Муслимани (112), Немци (121), Роми (355), Румуни (5), Руси (46), Словаци (286), Словенци (35), Чеси (20), Остали (204), Нису се изјаснили (2066), Регионална припадност (452), Непознато (158), Укупно (4264 – 10.14%)

 

НИВО ОСТВАРИВАЊА ПРАВА ПРИПАДНИКА НАЦИОНАЛНИХ МАЊИНА

На територији Општине у службеној употреби је српски језик и ћирилично писмо, мађарски и русински језик и њихово писмо (члан 13. Статута).  У општинској управи остварују се права на упис личног имена на језицима националних мањина, а сви изводи се издају и на језицима националних мањина.

Статутом општине уређени су положај, начин избора и надлежности Савета за међунационалне односе (члан 91. Статута) и Заштитника грађана (члан 90. Статута). Први Савет за међунационалне односе установљен је Одлуком Скупштине општине 10. децембра 2005. године. Институција локалног омбудсмана није успостављена.

У Врбасу постоји вртић, девет основних и две средње школе. У предшколској установи-у једној васпитној групи у Куцури програм се реализује на русинском језику. У пет основних школа право на образовање на језицима националних мањина ученици остварују тако што им се предаје предмет “ Матерњи језик са елементима националне културе”, а постоје две регистроване основне школе за извођење двојезичне наставе и то на русинском језику у Куцури и на мађарском језику у Врбасу. У свим образовним установама у којима постоји двојезична настава целокупна администрирања су двојезична.

Преузимања:
СТАТУТ ОПШТИНЕ ВРБАС
САВЕТ ЗА МЕЂУНАЦИОНАЛНЕ ОДНОСЕ

ОПШТИНА ВРШАЦ

 

Општина Вршац се налази у Јужно-банатском округу и распростире се на 800 км². Поред Вршца као општинског центра ова површина обухвата и насеља: Ватин, Велико Средиште, Влајковац, Војводинци, Вршачки Ритови, Гудурица,, Загајица, Избиште, Јабланка, Куштиљ, Мали Жам, Мало Средиште, Марковац, Месић, Орешац, Павлиш, Парта, Потпорањ, Ритишево, Сочица,  Стража, Уљма и Шушара. Према подацима Пописа становништва из 2011. године у Вршцу је живело 52.026 становника.

НАЦИОНАЛНА ПРИПАДНОСТ СТАНОВНИШТВА

(Попис 2011. година)

УКУПНО СТАНОВНИКА

УКУПНО

%

УКУПНО

%

52.026

Срби

37.595

72.26

Роми

1.368

2.63

Румуни

5.420

10.41

     

Мађари

2.263

4.35

Мањине које имају испод 1% у укупном становништву општине, према броју становника: Албанци (73), Ашкалије (45), Бошњаци (19), Бугари (79), Буњевци (3), Власи (6), Горанци (2), Грци (11), Египћани (1), Јевреји (2), Југословени (302), Македонци (472), Муслимани (41), Немци (95), Руси (26), Русини (5), Словаци (147), Словенци (146), Украјинци (13), Хрвати (214), Црногорци (139), Чеси (122), Остали (61), Нису се изјаснили (1438), Регионална припадност (758), Непознато (1160), Укупно (5380 – 10.35%)

 

НИВО ОСТВАРИВАЊА ПРАВА ПРИПАДНИКА НАЦИОНАЛНИХ МАЊИНА

На територији Општине у службеној употреби је српски језик и ћирилично писмо, мађарски и румунски језик и њихово писмо (члан 8. Статута). Називи насељених места, улица, јавних установа и топографски називи су вишејезични.  У општинској управи остварују се права на упис личног имена на језицима националних мањина, а сви изводи се издају и на језицима националних мањина.

Статутом општине уређени су положај, начин избора и надлежности Савета за међунационалне односе (члан 99. Статута) и Заштитника грађана (члан 98. Статута). Први Савет за међунационалне односе установљен је Одлуком Скупштине општине 25. новембра 2004. године. Институција локалног омбудсмана није успостављена.

У Вршцу постоји вртић, тринаест основних и пет средњих школа. У једној основној школи настава се изводи и на румунском језику, у једној основној школи настава се изводи на румунском језику и у једној средњој школи настава се изводи и на румунском језику. Дневници рада се воде на српском језику, а сведочанства и ђачке књижице на српском и румунском језику.

Преузимања:
СТАТУТ ОПШТИНЕ ВРШАЦ
САВЕТ ЗА МЕЂУНАЦИОНАЛНЕ ОДНОСЕ

ОПШТИНА ЖАБАЉ

 

Општина Жабаљ се налази у Јужно-бачком округу и распростире се на 400 км². Поред Жабља као општинског центра ова површина обухвата и насеља: Госпођинци, Ђурђево и Чуруг. Према подацима Пописа становништва из 2011. године у Жабљу је живело 26.134 становника.

НАЦИОНАЛНА ПРИПАДНОСТ СТАНОВНИШТВА

(Попис 2011. година)

УКУПНО СТАНОВНИКА

УКУПНО

%

УКУПНО

%

26.134

Срби

22.134

84.70

Роми

1.301

4.97

Русини

1.198

4.59

Мађари

271

1.04

Мањине које имају испод 1% у укупном становништву општине, према броју становника: Албанци (6), Ашкалије (3), Бошњаци (3), Бугари (1), Буњевци (4), Власи (1), Грци (1), Јевреји (1), Југословени (66), Македонци (31), Муслимани (12), Немци (20), Румуни (8), Руси (12), Словаци (34), Словенци (4), Украјинци (45), Хрвати (137), Црногорци (18), Чеси (2), Остали (49), Нису се изјаснили (431), Регионална припадност (300), Непознато (41), Укупно (1230 - 4.70%)

 

НИВО ОСТВАРИВАЊА ПРАВА ПРИПАДНИКА НАЦИОНАЛНИХ МАЊИНА

На територији Општине у службеној употреби је српски језик и ћирилично писмо, русински језик и његово писмо (члан 9. Статута). Називи насељених места, улица, јавних установа и топографски називи су двојезични.  У општинској управи остварују се права на упис личног имена на русинском језику и писму, а сви изводи се издају и на русинском језику.

Статутом општине уређени су положај, начин избора и надлежности Савета за међунационалне односе (члан 125. Статута) док Заштитника грађана није предвиђен Статутом општина. Први Савет за међунационалне односе установљен је Одлуком Скупштине општине 2005. године. а избор чланова Савета извршен је решењем Скупштине општине 06. јуна 2007. године.

У Жабљу постоји предшколска установа, четири основне и једна средња школа. У предшколској установи-једна група ради програм на русинском језику, у једној основној школи настава се организује и на русинском језику, а у три основне школе остоји настава неговања ромског језика са елементима националне културе. Целокупна администрирања у тим школама су двојезична.

 

Преузимања:
СТАТУТ ОПШТИНЕ ЖАБАЉ
САВЕТ ЗА МЕЂУНАЦИОНАЛНЕ ОДНОСЕ

ОПШТИНА АДА

ADA KÖZSÉG

Општина Ада се налази у Северно-банатском округу и распростире се на 228,6 км². Поред Аде као општинског центра ова површина обухвата и насеља: Мол, Оборњача, Стеријино и Утрине. Према подацима Пописа становништва из 2011. године у Ади је живело 16.991 становника.

 

НАЦИОНАЛНА ПРИПАДНОСТ СТАНОВНИШТВА

(Попис 2011. година)

УКУПНО СТАНОВНИКА

УКУПНО

%

УКУПНО

%

16.991

Мађари

12.750

75.04

Роми

323

1.90

Срби

2.956

17.39

Мањине које имају испод 1% у укупном становништву општине, према броју становника: Албанци (25), Буњевци (6), Црногорци (8), Муслимани (13), Немци (11), Румуни (11), Руси (3), Русини (4), Словаци (18), Словенци (3), Југословени (74) Украјинци (4), Хрвати (50), Власи (1), Јевреји (1), Остали (9), Нису се изјаснили (388), Регионална припадност (84), Непознато (249) (Укупно 962 – 5.67%)

НИВО ОСТВАРИВАЊА ПРАВА ПРИПАДНИКА НАЦИОНАЛНИХ МАЊИНА

На територији Општине у службеној употреби је српски језик и ћирилично писмо и мађарски језик и писмо (члан 5. Статута). Називи насељених места, улица, јавних установа и топографски називи су двојезични. У општинској управи остварују се права на упис личног имена на мађарском језику и писму, а сви изводи се издају и на мађарском језику.

Статутом општине уређени су положај, начин избора и надлежности Савета за међунационалне односе (члан 120., 121., 122., 123., 124. и 125. Статута) и Заштитника грађана (члан 111, 112, 113., 114., 115., 116., 117. и 118. Статута). Први Савет за међунационалне односе установљен је Одлуком Скупштине општине 11. фебруара 2005. године., мандат престао конституисањем нове Скупштине општине Ада 07.07.2008. године и нови Савет још није образован. Институција локалног омбудсмана још није успостављена.

Преузимања:
СТАТУТ ОПШТИНЕ АДА
САВЕТ ЗА МЕЂУНАЦИОНАЛНЕ ОДНОСЕ

ОПШТИНА АЛИБУНАР

 

Општина Алибунар се налази у Јужно-банатском округу и распростире се на 602 км². Поред Алибунара као општинског центра ова површина обухвата и насеља: Банатски Карловци, Владимировац, Добрица, Иланџа, Јаношик, Локве, Николинци, Нови Козјак и Селеуш. Према подацима Пописа становништва из 2011. године у Алибунару је живело 20.151 становника.

 

НАЦИОНАЛНА ПРИПАДНОСТ СТАНОВНИШТВА

(Попис 2011. година)

УКУПНО СТАНОВНИКА

УКУПНО

%

УКУПНО

%

20.151

Срби

12.234

60.71

Роми

833

4.15

Румуни

4.870

24.16

Мађари

227

1.13

Словаци

965

4.78

Мањине које имају испод 1% у укупном становништву општине, према броју становника: Албанци (7), Ашкалије (2), Бошњаци (5), Бугари (12), Буњевци (2), Власи (13), Горанци (1), Југословени (47), Македонци (115), Муслимани (17), Немци (17), Руси (10), Словенци (11), Украјинци (3), Хрвати (43), Црногорци (37), Чеси (5), Јевреји (15), Остали (1), Нису се изјаснили (344), Регионална припадност (64), Непознато (251), Укупно (1022 – 5,07%)

 

НИВО ОСТВАРИВАЊА ПРАВА ПРИПАДНИКА НАЦИОНАЛНИХ МАЊИНА

На територији Општине у службеној употреби је српски језик и ћирилично писмо,румунски језик и латинично писмо и словачки језик и латинично писмо (члан 5. Статута).

Статутом општине уређени су положај, начин избора и надлежности Савета за међунационалне односе (члан 110., 111., 112., 113., 114., 115. и 116. Статута) и Заштитника грађана (члан 109. Статута).

Општина Алибунар није доставила одговор на УПИТНИК

Преузимања:
СТАТУТ ОПШТИНЕ АЛИБУНАР
САВЕТ ЗА МЕЂУНАЦИОНАЛНЕ ОДНОСЕ