а

Поводом обележавања Међународног дана борбе против расне дискриминације, Заштитник грађана подсећа да расистичка веровања и дискриминаторски ставови према другачијима од нас нису прошлост. Стога заједничким напорима морамо да јачамо свест о томе да је дискриминација по било ком основу забрањена, а да је недискриминација и толеранција у интересу сваког од нас и друштва у целини.

И ове године Заштитник грађана позива надлежне у држави и целокупну јавност да се заједно супротставимо сегрегацији и појави одељења и школа у којима је већина ученика ромске националности, да развијамо образовање и деловање свих система у друштву, посебно у том узрасту, како би се елиминисале предрасуде, стереотипи и сваки облика дискриминације.

Међународни дан борбе против расне дискриминације су Уједињене нације прогласиле 1966. године празником, сматрајући да је потребно да све државе света уједине напоре како би се елиминисали сви облици расне дискриминације. Овај дан се обележава у знак сећања на 21. март 1960 године, када је у Јужноафричкој републици убијено 69 људи који су демонстрирали против апартхејда.

Након четири године завршава се спровођење активности у оквиру Споразума о разумевању који је имао за циљ да се успостави ближа сарадња органа и пружи подршка припадницима ромске националне мањине у поступку накнадног уписа у матичну књигу рођених.

На основу Споразума организоване су, у претходне четири године, обуке за судије, матичаре, социјалне раднике, запослене у Министарству унутрашњих послова и представнике ромског цивилног друштва које су у великој мери допринеле уједначавању праксе органа и унапређењу њиховог рада. На обукама је учествовало више од хиљаду службеника из свих Управних округа Републике Србије. Израђен је Посебан извештај Заштитника грађана о положају правно невидљивих лица, као и ''Водич за судије у вези са утврђивањем времена и места рођења у ванпарничном поступку''.

Спроведена је и кампања за упознавање припадника ромске националне мањине са начином остваривања права на упис у матичну књигу рођених у ромским насељима широм Србије.

Примена Споразума дала је позитивне резултате, допринела свести о потреби хитног поступања и непосредног решавања проблема и обезбедила унапређено остваривање права у управном поступку уписа у матичну књигу рођених, али и другим поступцима који се односе на упис чињеница и података о рођењу, држављанству, личном имену, као и пријаву пребивалишта на адресу центра за социјални рад и личну карту.

Од почетка примене Споразума остварени су, према мишљењу свих релевантних чинилаца у земљи и иностранству, значајни резултати у овој области, од којих је најзначајнији да је број „правно невидљивих“ Рома значајно смањен, док је Заштитник грађана од 2014. године примио само три притужбе правно невидљивих лица. Међутим, подаци говоре о томе да и даље има грађана и деце који су за систем невидљиви, што је разлог да Заштитник грађана настави са праћењем стање у области уписа у матичне књиге и личних докумената.

Потписивању Споразума о разумевању претходила је законодавна иницијатива за измену и допуну Закона о ванпарничном поступку, која је усвојена. Захваљујући овим изменама закона, лицима без признатог грађанског статуса омогућено је да изврше упис у матичне књиге на основу решења суда о утврђивању времена и места рођења у релативно брзом и флексибилном поступку.

Споразум о разумевању су 2012. године потписали Заштитник грађана, Министарство државне управе и локалне самоуправе и УНХЦР у циљу решавања проблема „правно невидљивих лица“ и завршава се закључно са 31. децембром 2016. године.

 

Један од главних узрока зашто ни десет година након установљавања института координатора за ромска питања нису остварени циљеви њиховог увођења, ефикасност њиховог рада и потпуније остваривање права припадника ромске националне мањине јесте њихов недовољан број, непостојање јасних и прецизних критеријума и услова које неко лице мора да испуњава да би обављало послове координатора за ромска питања.

Министарство државне управе и локалне самоуправе унапредило би везе између ромске заједнице и локалних власти и обезбедило целисходније заступање интереса ромске заједнице када би на унапред познат, јасан и потпун начин уредило критеријуме на основу којих се јасно може утврдити потреба постојања координатора за ромска питања у јединицама локалне самоуправе, као и радно правни статус, права и обавезе ромских координатора у јединицама локалне самоуправе, стоји у Мишљењу Заштитника грађана.

Опширније...Заменик заштитника грађана Роберт Сепи са сарадницима присуствовао је у Народној скупштини Јавном слушању о Стратегији за социјално укључивање Рома и Ромкиња за период 2016-2025 које је организовао скупштински Одбор за људска и мањинска права и равноправност полова и Регионални савет за сарадњу.

Надлежни републички и покрајински органи су представили оперативне циљеве нове Стратегије у областима образовања, запошљавања, становања, здравства и социјалне заштите, мере које су предузете и које се планирају, а дискусија је скренула пажњу на проблеме и препреке отклањања структурних узрока друштвене искључености Рома. Посебно је указано на проблеме нерешеног радног статуса и положаја ромских координатора и здравствених медијаторки, које су Стратегијом предвиђени као важни механизми њене примене.

Међутим, акциони план за спровођење Стратегије, која је усвојена 3. марта ове године, није још увек донет и то може бити узрок да се не постигну планирани и очекивани резултати у првој години њене примене. Имајући у виду утврђене узроке ограничених резултата примене претходне стратегије, у Редовном годишњем извештају Заштитника грађана за 2015. годину су дати предлози за побољшање положаја Рома, да се усвоји Национална стратегију за социјално укључивање Рома и Ромкиња али са пратећим Акционим планом за њено спровођење, да надлежна министарства предложе начине за заснивање радног односа Координатора за ромска питања, ради попуњавања слободних, односно упражњених радних места, пре истека буџетске године и да се размотри начин повећања њиховог броја и јачање њихових капацитета, посебно у срединама где су Роми заступљени у значајном броју.

Опширније...

Специјални известилац УН за људска права интерно расељених лица Чалока Бејани и заменик заштитника грађана за права националних мањина Роберт Сепи, разговарали су данас о нужности да се коначно реши питање интерно расељених лица с Косова и Метохије, на начин који ће омогућити остваривање људских слобода и права признатих међународним документима и националним законодавством.

Потребно је предузети све неопходне мере и напоре како би се процес затварања колективних центара окончао у предвиђеним роковима, до краја 2017. године, јер постоји оправдана бојазан да би се могла поновити ситуација из 2015. године када је таква прилика пропуштена.

Без решавања тог питања није могуће решавати ни питање неформалних колективних центара, односно нестандардних насеља, у којима од 1999. године бораве грађани, у већини припадници ромске, али и ашкалијске и египатске националне мањине, расељени са територије АП Косова и Метохији.

Осим тога, неопходно је да се обезбеде одржива стамбена решења, али уз пуно поштовање права интерно расељених лица на лични избор: одржив и безбедан повратак на КиМ или интеграција у месту садашњег боравка, који у неким случајевима траје више од деценије, истакао је заменик заштитника грађана.

Решавање статуса „правно невидљивих“ грађана ромске националности, посебно оних који као избегла и расељена лица од 1999. године живе у неформалним насељима, а на коме већ годинама са партнерима ради Заштитник грађана, унапредило је њихов положај тако да сада могу да остваре право на лична документа, пријаве пребивалиште, упишу децу у матичне књиге рођених, остваре право на здравствену заштиту.