а

Центар за регионализам и Мрежа за интеркултуралност организовали су конференцију у Новом Саду у чијем раду су учествовали представници републичких и покрајинских органа, националних савета националних мањина, међународних организација, невладиног сектора и других који су заинтересовани за ову област.

Заменик заштитника грађана за права националних мањина Роберт Сепи је у уводном излагању истакао важност будућих законодавних активности и да је потребно, без одлагања, донети целовит закон о правима националних мањина који ће се доследно примењивати, бити усаглашен са другим законима и који ће онемогућити велики утицај политичке воље на рад и одлуке националних савета националних мањина, јер, као што су и остали учесници конференције указали, неопходно је да се отклоне сви до сада уочени проблеми и препреке у примени закона и њихове последице на рад и вршење јавних овлашћења националних савета и остваривање права припадника националних мањина.

Представљени су резултати пројекта „Мониторинг транспарентности у раду пет националних савета – бугарског, мађарског, ромског, румунског и словачког“ и, на основу резултата истраживања, утврђени стандарди и квантификатори транспарентности које национални савети могу сами да користе као алатке у оцењивању свог рада. Учесници конференције су се сагласили да је потребно унапредити транспарентност у раду националних савета националних мањина која је битан предуслов за оцену квалитета примене демократских принципа и механизама у њиховом раду, као и то да је потребно унапредити нормативни статус националних савета како би се остварила потпуна културна аутономија, развој мултикултуралног друштва и очување културне различитости.

Помоћница генералног секретара Стручне службе Заштитника грађана Наташа Јовић и саветнице у Стручној служби Катарина Костић и Драгана Вујков одржале су 25. и 27. јуна интерактивна предавања на семинару "Знам своја права" у организацији УНИЦЕФ, на коме је учествовало десет ромских организација.

Циљ семинара је био упознавање организација цивилног друштва које се баве унапређењем положаја грађана ромске националне мањине са правима у области статусних питања, здравља, образовања, социјалне заштите и механизмима остваривања и заштите права. Посебан акценат стављен је на остваривање и заштиту права детета у овим областима, нарочито када је реч о деци нижег календарског узраста.

Представнице Заштитника грађана представиле су поступке ради утврђивања времена и места рођења, уписа у матичне књиге, издавања личних докумената, начин остваривања права на здравствено осигурање и здравствену заштиту, упис детета у предшколско, основно и средње образовање, механизме заштите од породичног насиља и заштите детета од насиља, злостављања и занемаривања, а посебно су говориле и о појави живота и рада деце на улици. Такође је представљен начин на који се грађани могу обратити Заштитнику грађана и шта су овлашћења и надлежности тог органа. Представнице Заштитника грађана су одговарале на бројна питања учесница семинара и заједно са учесницама разматрале примере из њиховог рада.

Заштитник грађана је утврдио да је Министарство просвете, науке и технолошког развоја пропустило да на почетку школске 2013/2014 године, предузме мере како би били отклоњени сви проблеми и препреке у организовању наставе на босанском језику, а на које је Национални савет бошњачке националне мањине више пута указивао.

Полицијска управа у Новом Саду, приликом одлучивања о захтеву за пријаву пребивалишта и издавање личне карте, у више наврата није поступала у складу са законом чиме је повредила права притужиље на пријаву пребивалишта и лична документа, утврдио је Заштитник грађана.

Заштитник грађана је организовао округли сто на тему „Остваривање, проблеми и унапређење језичких права грађана по Закону о службеној употреби језика и писама“ с циљем да релевантни актери ближе осветле пут, потребе и могуће начине за унапређење стања, јер су, према сазнањима Заштитника грађана, грађани и надлежни органи суочени с проблемима примене Закона о службеној употреби језика и писама и након измена из 2010. године.

Представљајући праксу у раду националних савета националних мањина, надлежних државних и покрајинских органа, као и у раду Заштитника грађана, учесници округлог стола су истакли да недостатак кадровских и финансијских капацитета органа пред којима грађани остварују своја језичка права, нестручност кадрова и политички разлози јесу препрека доследној примени закона, али да је препрека делотворној примени закона и остваривању права на службену употребу језика и писама и то што закон није прецизно уредио шта се све сматра службеном употребом језика и писама, не обезбеђује ефикасан надзор и могућност да се средствима републичког буџета подржи његова примена и не обезбеђује основ да се води ефикасна, али и балансирана језичка политика.

Учесници округлог стола су се сагласили да постојеће стање у овој области захтева да се иде у сусрет проблемима тако да се потреба и начини унапређења заштите и остваривања језичких права грађана процене на основу извршене анализе закона и праве природе проблема које његова примена изазива у пракси, како би се добио одговор на то да ли су узроци проблема недостатак капацитета или тумачење закона и његова неправилна примена или је неодговарајући правни оквир препрека делотворној заштити права грађана, који се може отклонити само изменама закона.

Округли сто је одржан у просторијама Заштитника грађана на коме су, поред чланова Савета за националне мањине Заштитника грађана и представника Националних савета албанске, бошњачке и мађарске националне мањине, учествовали представници Скупштинског одбора за људска и мањинска права и равноправност полова, надлежних државних органа, као и Покрајинског омбудсмана и Покрајинског секретаријата за образовање, управу и националне заједнице.

Страна 10 од 26