а

Опширније...

Одржана је конференција „Ка политици интегративне мултикултуралности у Србији“ на којој су представљени налази истраживања и предлога на основу којих је могуће и потребно размотрити обнављање расправе о политици мултикултуралности у Србији, јер је реч о јавној политици од изузетног значаја за све грађане.

У уводној речи заштитник грађана Саша Јанковић је указао да су предност Србије све различитости које постоје, а да у случају различитости по основу националног идентитета треба да се у потпуности искористе предности мултикултуралности и да то што нема великих трзавица по питању положаја националних мањина не значи да нема простора за унапређење стања и проналажења суштинских решења, чему могу да доприносу активности цивилног сектора али је потребна и проактивна мањинска политика државе.

Организације цивилног друштва су у дужем периоду искључене из разговори о питањима којима се уређује мултикултуралност у Србији и организатори конференције су скренули пажњу на то да заговарају модел друштвене интеграције који почива на узајамном и суштински равноправним односима грађана и да постојећи проблеми у друштву и уочене слабости досадашње политике мултикултуралност захтевају расправу и критичко сагледавање постојећег модела, проналажења одговора на питање каква мањинска политика одговара нашем друштву и које су потребе и могућности да се унапреди положај националних мањина и побољша статус националних савета националних мањина у правном и политичком смислу.

Уводничари и учесници конференције су указали на низ проблема и препрека остваривању права националних мањина и да се Република Србија налази у фази када треба да донесе важне одлуке у вези са политиком мултикултурализма, јер, између осталог измене прописа, којима је уређен положај националних мањина, као део политике мултикултуралности, су извесне, а након одлуке Уставног суда измењена је ситуација у вези са остваривањем надлежности националног савета националне мањине и његовог односа са органима државе, покрајине и локалне самоуправе. Отворена су и питања ефективног учешћа политичких странака националних мањина у политичком животу и нарочито, равномерне заступљености припадника националних мањина у раду јавних установа, органа и организација и служби.

На конференцији, коју је у оквиру Мреже за интеркултуралност организовао Центар за истраживање етницитета, су представљени налази до којих се дошло током рада на пројекту „ Од сегрегативне ка интегративној политици мултикултуралности“, а који је подржала Фондација за отворено друштво.

 

Опширније...

Након годину дана од свечане доделе сертификата и потписивања споразума са 20 општина/градова, у Београду је одржана је конференција „Мобилни тимови за инклузију Рома - постигнућа, развој и перспективе“ са циљем представљања резултата првих оперативних планова Мобилних тимова насталих у оквиру пројекта «Европска подршка за инклузију Рома».

Формирањем мобилних тимова, као радних тела локалних самоуправа, омогућено је да се кроз посете ромским насељима пружају заједничке и координисане подршке и помоћ појединцима и породицама. Чланове мобилних тимова чине ромски координатор, педагошки асистент, здравствена медијаторка, представник Центра за социјални рад и представник филијале Националне службе за запошљавање.

Учесницима скупа обратио се и заменик заштитника грађана Роберт Сепи који је похвалио рад мобилних тимова и истакао да се још једном показало да заједничка и координисана акција даје резултате, ако се има у виду да су презентације досадашњег рада чланова мобилних тимова показале охрабрујуће резултате који су постигнути. Заменик је позвао чланове мобилних тимова да се обрате Заштитнику грађана за помоћ и подршку у раду, имајући у виду проблеме са којима су се суочавали у досадашњем раду, али и будуће изазове који стоје пред члановима мобилних тимова за инклузију Рома.

Остваривање права на информисање националних мањина на свом језику и проблеми и изазови који постоје и који се могу јавити након обавезне приватизације медија, били су тема округлог стола „Остваривање права националних мањина у области обавештавања“, који су организовали Београдски центар за људска права и Урбан Ин.

Учесници округлог стола су указали питања која треба решити ради унапређења постојећег стања - ближе уређење вршења оснивачких права националних савета националних мањина у мањинским медијима и независност уређивачке политике, емитовање програма на језицима националних мањина у оквиру јавних сервиса и потреба да Радио Телевизија Србије унапреди свој програм тако да омогући информисање на свим језицима националних мањина које живе на територији централне Србије и скренули су пажњу на кључне проблеме информисања уколико локалне самоуправе не планирају или не обезбеде довољно буџетских средстава за суфинансирање програма на језицима националних мањина, након завршетка приватизације медија.

Учествујући у расправи, представница Заштитника грађана је нагласила важност да се на време планирају активности и примене сви механизми контроле у циљу доследне примене медијских закона, јер они пружају гаранције континуитету у производњи медијских садржаја на језицима националних мањина, али приватизација медија доноси значајне промене за информисање на језицима националних мањина и постоји могућност да значајан број локалних медија се не приватизује и престане са радом, да приватизовани медији не поштују обавезу одржавања удела програмског времена на појединим језицима националних мањина у наредних 5 година и да локалне самоуправе не испуне своје обавезе да планирају и путем конкурса, на транспарентан начин, буџетским средствима суфинансирају те програме.

Државни секретар Саша Мирковић се сагласио да су на нивоу локалних самоуправа у овој години могући проблеми у пракси, али је учеснике округлог стола обавестио да Министарство културе и информисања у сарадња са другим државним органима предузима низ мера и да су планиране радне посете локалним самоуправама са којима се размењују потребне информације и инструкције у вези примене закона.

Овај округли сто је четврти од шест планираних састанака чији је циљ успостављање конструктивног дијалога између националних савета националних мањина, државних органа и организација цивилног друштва о улози, значају и изазовима националних савета у остваривању права националних мањина на самоуправу у култури, образовању, обавештавању и службеној употреби језика и писма.

Приликом Јавног позива незапосленим грађанима ромске националности за доделу субвенција за самозапошљавање у 2013. години услови конкурса су били нејасни, а средства конкурса потрошена пре истека рока за подношење захтева, утврдио је Заштитник грађана

Утврђење и препоруке Заштитника грађана

Одговор Националне службе за запошљавање

Приликом расписивања Конкурса за упис полазника у Центар за основну полицијску обуку, Министарство унутрашњих послова неправилно поступа, тиме што од кандидата захтева да немају двојно држављанство, утврдио је Заштитник грађана.

Утврђење и препоруке Заштитника грађана

Одговор органа о поступању

Страна 7 од 25