а

Заштитник грађана поздравља прошлонедељну одлуку Наставно-научног већа Филолошког факултета Универзитета у Београду о увођењу наставе ромског језика у основне академске студије, чиме су створени услови за развој и стандардизацију ромског језика у оквиру академске заједнице, у циљу квалитетнијег образовања и очувања културног идентитета Ром

Значај ове одлуке увећава чињеница да су Роми једина национална мањина у Србији која не остварује право на образовање на матерњем језику. Наиме, у школе до сада није уведена настава на ромском језику са образложењем да ромски језик није стандардизован.

Такође, Заштитник грађана пружа пуну подршку и одлуци да се у оквиру Центра за стручно усавршавање и евалуацију Факултета организују курсеви ромског језика, како би се дипломираним наставницима омогућило да стекну одговарајуће знање ромског језика и укључе се у наставу у основним и средњим школама у којима се предаје предмет „Ромски језик са елементима националне културе“.

 

Опширније...

Заштитник грађана Републике Србије организовао је у четвртак, 23. априла 2015. године округли сто „Заштита и остваривање људских и мањинских права у вишенационалним срединама“ у библиотеци „Детко Петров“ у Димитровграду.

На округлом столу су говорили заменик заштитника грађана Роберт Сепи, начелница Одељења за права националних мањина Виолета Ћорић, и представници Националног савета бугарске националне мањине, Савета за међунационалне односе, општине Димитровград и невладиних организација.

Учесници округлог стола су говорили о проблемима остваривања људских и мањинских права, као и о потреби да се постојеће стање унапреди, посебно у вези остваривања права припадника бугарске националне мањине на информисање и образовање на матерњем језику, приступачности објеката лицима са инвалидитетом, као и у вези социјално економског положаја грађана и могућностима њиховог решавања од стране надлежних органа општине Димитровград.

Препоруке Заштитника грађана, које су упућене Министарству културе и информисања, нису извршене и бугарска национална мањина нема ниједан штампани медиј, тако да су учесници округлог стола сагласни да је оправдана забринутост у вези предстојеће приватизације електронских медија, јер постоји опасност да се угасе једина два медија која емитују програм на бугарском – „РТВ Цариброд“ и „ТВ Босилеград“. Неопходно је да се ефикасним и заједничким активностима у оквирима надлежности Националног савета бугарске националне мањине, локалних и републичких органа, предузму све потребне мере у циљу очувања ових медија и програма на бугарском језику, сагласили су се сви учесници округлог стола. Такође, закључак округлог стола је и то да је потребно отклонити препреке остваривању права на образовање на бугарском језику, не само тако што ће се решити питање недостатка свих уџбеника, већ и да треба организовати наставу на бугарском језику, према моделима које ученици изаберу у складу са законом, јер је образовање основ очувања језичког, културног и националног идентитета.

Указано је и на проблем особа са инвалидитетом, обзиром да велика већина објеката у граду нема адекватан приступ за ова лица.

Округли сто је организован у оквиру иницијативе „Промоција људских и мањинских права кроз интензивнији контакт Заштитника грађана са грађанима“, коју Заштитник грађана спроводи уз финансијску подршку Владе Краљевине Норвешке. Пројекат се спроводи у сарадњи са Библиотекарским друштвом Србије и јавним библиотекама у 15 градова и општина широм Србије.

Представница Стручне службе Заштитника грађана учествовала је у Стокхолму на међународној конференцији „Едукација о страдању Рома и Синта за време Холокауста“ на којој су учествовали представници јавне управе, невладиног сектора и експерти из 25 земаља.

На позив организатора конференције ОСЦЕ/ОДИХР и Шведског омбудсмана, представница Стручне службе Заштитника грађана одржала је презентацију о тренутном положају Рома у Србији и раду Заштитника грађана са ромском заједницом. Посебно је указано на значај рада Заштитника грађана у ромским насељима, непосредан контактом са заједницом, као и мере које Заштитник грађана предузима у вези с јачањем капацитета јавне управе, а које значајно доприносе процесу јачања економско-социјалног и културног положаја Рома у Србији.

Поводом 8. априла, Светског дана Рома, Заштитник грађана мора да констатује да су Роми и даље најугроженија мањинска група у Србији Резултати који су до сада постигнути на унапређењу њиховог положаја нису отклонили кључне препреке за њихову социјално-економску интеграцију. Битније промене у том погледу не може бити без доследне примене афирмативних мера у образовању Рома, због чега Заштитник грађана ове године посебну пажњу посвећује потпуном правном уређењу тог питања.

На јучерашњем округлом столу, који је организовао Заштитник грађана, закључено је да ће Министарство просвете, науке и технолошког развоја након обављених консултација са универзитетима, Канцеларијом за људска и мањинска права и Националним саветом ромске националне мањине, донети одлуку о начину примене афирмативних мера приликом уписа у високошколске установе за следећу школску годину. Тиме треба да буду отклоњени до сада уочени недостаци, смањена могућност злоупотреба, прецизиране процедуре које треба да омогуће правилнију и лакшу примену афирмативних мера.

Други важан проблем је етничка дистанца према Ромима. Заштитник грађана наглашава да ни 3 године након расељавања београдског ромског насеља ''Белвил'', када је указивао на потребу да се, осим са Ромима, одржавају сталне консултације и са становницима насеља у које се ромске породице досељавају, надлежни органи нису извршили упућене препоруке за решавања овог проблема.

Опширније...

Заштитник грађана организовао је данас округли сто на тему „Како унапредити процедуре и резултате примене афирмативне мере приликом уписа студената ромске националности“, како би се омогућило надлежним државним органима и академској заједници да по први пут за истим столом расправљају о могућностима унапређења, односно о предлозима решења на основу досадашњих искустава.

Заменик заштитника грађана за права националних мањина Роберт Сепи је рекао да ова институција од августа прошле године, када је организовала састанак са Канцеларијом за људска и мањинска права, Националним саветом ромске националне мањине и Министарством просвете, спроводи низ активности како би се свеобухватно сагледали проблеми и препреке ефикасне примене мера афирмативне акције. Како је рекао, са аспекта надлежности Заштитника грађана је важно да се примена афирмативних мера за упис ромских студената на факултете, системски уреди, јер је то једини начин да њена примена не зависи од добре воље високошколске установе, да се у што је могуће већој мери спрече злоупотребе и да се осим уписа омогуће и мере подршке у току студирања.

На састанку је закључено да препоруке Министарства просвете морају бити јасне, с обзиром да универзитети не ретко траже њихово тумачење. Даље, није могуће уписати студенте који су прикупили мање од 31 бода, који је законски минимум. Треба раздвојити процес уписа од примене афирмативне мере којом се обезбеђује два одсто места као афирмативна мера за студенте ромске заједнице. Такође потребно је јасно одредити улоге субјеката који су укључени у цео процес и јасно дефинисати рокове.

Податак о броју уписаних студената ромске националности на више и високе школе, показује резултате примене афирмативне мере приликом уписа, која се примењује од школске 2003/2004 године. Међутим, након дискусије, у којој су учествовали проректорке за наставу Универзитета у Београду и Новом Саду, представници Медицинских факултета у Београду и Крагујевцу и Факултета за безбедност, Министарства просвете, Канцеларије за људска и мањинска права и Националног савета ромске националне мањине, закључено је да се мора променити и ближе уредити уписна политика. Такође, закључак је да се очекивани резултати, у смислу завршетка студија, не могу остварити у већини случаја, уколико држава не обезбеди и друге мере, у смислу праћења уписаних студената и подршке студентском стандарду, имајући у виду њихов социо – економски положај и уважавајући разлоге због којих је њихов упис на факултете био могућ само применом афирмативне мере.

Проблеми и предлози за њихово решавање, које су изнели представници академске заједнице, су од значаја за квалитет интегралног акта чије доношење је најавило Министарство просвете до идуће школске године, а одлука Министарства о томе да већ у овом уписном року унапреди поступак уписа афирмативном мером, тако што ће се експлицитно предвидети број места за ромске студенте, отклања неизвесност њиховог уписа, а поштовањем уписних рокова и јасном процедуром, биће омогућено да се евентуалне злоупотребе спрече.

Страна 6 од 26