а

Заштитник грађана Саша Јанковић поднео је Народној скупштини предлог измена Закона о ванпарничном поступку како би некадашња правно невидљива лица могла да добију држављанство Републике Србије.

Према садашњем Закону, Министарство унутрашњих послова у поступку по захтеву за упис у књигу држављана није дужно да признаје одлуку суда којом је неко лице накнадно уписано у књиге рођених.

„Правно посматрано то је неодрживо јер наш највиши правни акт изричито прописује да су одлуке суда обавезне за све, што значи и за Министарство унутрашњих послова. Суштински, најсиромашнији грађани Србије остављају се без држављанства и низа права које из држављанства проистичу, што је озакоњено лицемерје према најугроженијима“, став је заштитника грађана Саше Јанковића.

Због тога је Заштитник грађана, користећи своје право законодавне иницијативе, предложио Народној скупштини да из Закона о ванпарничном поступку избрише став 2. члана 71к, који прописује да орган надлежан да спроведе поступак за стицање држављанства Републике Србије „није везан правноснажним решењем о времену и месту рођења“ (то решење доноси суд у ванпарничном поступку).

Закон о ванпарничном поступку недавно је измењен, на иницијативу Заштитника грађана, управо да би правно невидљива лица, после одговарајућег поступка, одлуком суда могла да буду уписана у матичне књиге и стекну правни субјективитет. Међутим, током законодавне процедуре у предложене измене закона додат је спорни став 2. члана 71к, који је супротан сврси због које је Закон о ванпарничном поступку уопште мењан.

Заштитник грађана је у међувремену непосредно и преко локалних омбудсмана примио притужбе грађана који су одлуком суда уписани у матичне књиге рођених, али не могу да се упишу у књиге држављана јер Министарство унутрашњих послова, ослањајући се на спорни члан Закона, у неким случајевима не признаје правоснажно решење суда.

Документ: Предлог за измену Закона о ванпарничном поступку

О важности прикупљања података о рањивим групама и могућностима сарадње разговарали су заменик Заштитника грађана др Горан Башић и директорка Популационог фонда Уједињених нација за регион Западног Балкана др Доина Болога. Саговорници су се сагласили да је непостојање података о рањивим групама, посебно за маргинализоване етничке групе, особе са инвалидитетом и старије препрека за припрему реалних политика интеграције и њиховог потпуног укључивања у друштво. Заштитник грађана уз подршку агенција Уједињених нација прикупља одређене податке на основу којих кроз редовне поступке надлежним органима управе указује на проблеме и препоручује одговарајућа поступања за њихово превазилажење.

DSCF4527

Представници Стручне службе Заштитника грађана говорили су на скупу о здравственој заштити Рома који је у Суботици организовао Едукативни центар Рома и том приликом указали на значај поступања по препоруци коју је Заштитник грађана упутио Републичком фонду за здравствено осигурање како би се у раду свих филијала и испостава, обезбедило да грађани ромске националности који немају стално пребивалиште, односно боравиште у Републици Србији, остваре право на здравствено осигурање у складу са законом.

Учесници скупа сагласили су се да је у протеклих пар година уочено побољшање у овој области захваљујући здравственим медијаторкама које посебну пажњу посвећују здравственом просвећивању ромске популације, те су уз њихову помоћ Роми стекли знања о контроли здравља, заштити од заразних болести, планирању породице, личној и општој хигијени, значају уклањања отпада, насиљу, занемаривању и злостављању, као и правима из социјалне, здравствене заштите и здравственог осигурања.

Antena

У изузетно тешким условима, без струје и воде живе становници насеља „Антена“на Новом Београду са којима су у петак разговарали представници Стручне службе Заштитника грађана и примали притужбе грађана. Поред свакодневних проблема који су последица услова у којима живе, становници овог насеља се суочавају са препрекама у остваривању права на лична документа и социјалну заштиту.

Изменама Закона о ванпарничном поступку у делу који се односи на упис чињенице рођења омогућено је лицима која у управном поступку нису уписана у матичну књигу због тога што немају доказе о личном идентитету, да ово право, на ефикасан начин у разумном року остваре пред надлежним судом. Заштитник грађана који је иницирао ове измене Закона, као и измене других закона (Закон о пребивалишту и боравишту, Закон о личној карти) који су основа за остваривање људских и грађанских права „правно невидљивих“ лица и бескућника, у сарадњи са Министарством правде и државне управе и Високим комесаријатом за избеглице УН организовао је разговор са судијама основног суда у Београду на којем је било речи о примени Закона.

У вези са тим скренута је пажња да је Заштитник грађана примио притужбу којом му је указано да прво решење које је донео један основни суд у вези са утврђивањем чињенице рођења надлежни орган за питања држављанства није прихватио. Овакво поступање органа управе покренуло је неколико питања значајних за остваривање људских права, али и у вези са начелом обавезне примене судских одлука.