Центар за регионализам и Мрежа за интеркултуралност организовали су конференцију у Новом Саду у чијем раду су учествовали представници републичких и покрајинских органа, националних савета националних мањина, међународних организација, невладиног сектора и других који су заинтересовани за ову област.

Заменик заштитника грађана за права националних мањина Роберт Сепи је у уводном излагању истакао важност будућих законодавних активности и да је потребно, без одлагања, донети целовит закон о правима националних мањина који ће се доследно примењивати, бити усаглашен са другим законима и који ће онемогућити велики утицај политичке воље на рад и одлуке националних савета националних мањина, јер, као што су и остали учесници конференције указали, неопходно је да се отклоне сви до сада уочени проблеми и препреке у примени закона и њихове последице на рад и вршење јавних овлашћења националних савета и остваривање права припадника националних мањина.

Представљени су резултати пројекта „Мониторинг транспарентности у раду пет националних савета – бугарског, мађарског, ромског, румунског и словачког“ и, на основу резултата истраживања, утврђени стандарди и квантификатори транспарентности које национални савети могу сами да користе као алатке у оцењивању свог рада. Учесници конференције су се сагласили да је потребно унапредити транспарентност у раду националних савета националних мањина која је битан предуслов за оцену квалитета примене демократских принципа и механизама у њиховом раду, као и то да је потребно унапредити нормативни статус националних савета како би се остварила потпуна културна аутономија, развој мултикултуралног друштва и очување културне различитости.

 

Помоћница генералног секретара Стручне службе Заштитника грађана Наташа Јовић и саветнице у Стручној служби Катарина Костић и Драгана Вујков одржале су 25. и 27. јуна интерактивна предавања на семинару "Знам своја права" у организацији УНИЦЕФ, на коме је учествовало десет ромских организација.

Циљ семинара је био упознавање организација цивилног друштва које се баве унапређењем положаја грађана ромске националне мањине са правима у области статусних питања, здравља, образовања, социјалне заштите и механизмима остваривања и заштите права. Посебан акценат стављен је на остваривање и заштиту права детета у овим областима, нарочито када је реч о деци нижег календарског узраста.

Представнице Заштитника грађана представиле су поступке ради утврђивања времена и места рођења, уписа у матичне књиге, издавања личних докумената, начин остваривања права на здравствено осигурање и здравствену заштиту, упис детета у предшколско, основно и средње образовање, механизме заштите од породичног насиља и заштите детета од насиља, злостављања и занемаривања, а посебно су говориле и о појави живота и рада деце на улици. Такође је представљен начин на који се грађани могу обратити Заштитнику грађана и шта су овлашћења и надлежности тог органа. Представнице Заштитника грађана су одговарале на бројна питања учесница семинара и заједно са учесницама разматрале примере из њиховог рада.

 

Заштитник грађана је утврдио да је Министарство просвете, науке и технолошког развоја пропустило да на почетку школске 2013/2014 године, предузме мере како би били отклоњени сви проблеми и препреке у организовању наставе на босанском језику, а на које је Национални савет бошњачке националне мањине више пута указивао

 

Полицијска управа у Новом Саду, приликом одлучивања о захтеву за пријаву пребивалишта и издавање личне карте, у више наврата није поступала у складу са законом чиме је повредила права притужиље на пријаву пребивалишта и лична документа, утврдио је Заштитник грађана

 

Заштитник грађана је организовао округли сто на тему „Остваривање, проблеми и унапређење језичких права грађана по Закону о службеној употреби језика и писама“ с циљем да релевантни актери ближе осветле пут, потребе и могуће начине за унапређење стања, јер су, према сазнањима Заштитника грађана, грађани и надлежни органи суочени с проблемима примене Закона о службеној употреби језика и писама и након измена из 2010. године.

Представљајући праксу у раду националних савета националних мањина, надлежних државних и покрајинских органа, као и у раду Заштитника грађана, учесници округлог стола су истакли да недостатак кадровских и финансијских капацитета органа пред којима грађани остварују своја језичка права, нестручност кадрова и политички разлози јесу препрека доследној примени закона, али да је препрека делотворној примени закона и остваривању права на службену употребу језика и писама и то што закон није прецизно уредио шта се све сматра службеном употребом језика и писама, не обезбеђује ефикасан надзор и могућност да се средствима републичког буджета подржи његова примена и не обезбеђује основ да се води ефикасна, али и балансирана језичка политика.

Учесници округлог стола су се сагласили да постојеће стање у овој области захтева да се иде у сусрет проблемима тако да се потреба и начини унапређења заштите и остваривања језичких права грађана процене на основу извршене анализе закона и праве природе проблема које његова примена изазива у пракси, како би се добио одговор на то да ли су узроци проблема недостатак капацитета или тумачење закона и његова неправилна примена или је неодговарајући правни оквир препрека делотворној заштити права грађана, који се може отклонити само изменама закона.

Округли сто је одржан у просторијама Заштитника грађана на коме су, поред чланова Савета за националне мањине Заштитника грађана и представника Националних савета албанске, бошњачке и мађарске националне мањине, учествовали представници Скупштинског одбора за људска и мањинска права и равноправност полова, надлежних државних органа, као и Покрајинског омбудсмана и Покрајинског секретаријата за образовање, управу и националне заједнице.

 

Vrsac

Степен заштите права националних мањина у Вршцу је задовољавајући, али постоји простор за њено унапређење, сагласили су се на округлом столу „Заштита и остваривање људских и мањинских права у вишенационалним срединама“, који је организовао Заштитник грађана у тој општини. На скупу се разговарало и томе на који начин локална самоуправа препознаје потребу за заштитом и унапређењем права националних мањина, као и на које препреке наилазе у свом раду.
Округлом столу су присуствовали заменик заштитника грађана за права националних мањина Роберт Сепи са сарадницима, представници општине Вршац, Савета за међунационалне односе, као и представници Националног савета румунске националне мањине и невладиних организација.
Заштитник грађана Републике Србије је округли сто организовао с циљем да се сагледају стање људских и мањинских права у општини Вршац, рад и евентуални проблеми у вршењу надлежности органа и институција локалне самоуправе у чијој надлежности је заштита и остваривање људских и мањинских права, као и потребе и могућности њиховог унапређења.

 

Заштитник грађана Саша Јанковић поздравља усвајање Закона о изменама и допунама Закона о националним саветима националних мањина којим су, између осталог, уважене конкретне препоруке Заштитника грађана како да се унапреди начин избора националних савета, после пропуста које је утврдио приликом избора за националне савета у 2010. години.

Имајући у виду да се Закон доноси у изборној години за националне савете националних мањина, за очекивати је да усвојене измене допринесу легитимитету и раду националних савета који ће бити изабрани, као и заштити и остваривању права грађана – припадника националних мањина, који савете бирају.

Међутим, Заштитник грађана подсећа и констатује да је Уставни суд у јануару ове године донео одлуку о неуставности одређених одредби Закона о националним саветима националних мањина, али да данас донети Закон није дао решења на она питања која су отворена за решавање након те одлуке Уставног суда.

Заштитник грађана истиче да је нужно без одлагања приступити даљим изменама и допунама, како ради уређивања питања која су до сада била уређена на неуставан начин, тако и ради унапређивања свих других одредби Закона чија примена је у прошлости била отежана или онемогућена, на пример због тога што је зависила од политичке воље или због тога што више закона није било усаглашено. Због таквих мањкавости, које и данас постоје, поједини национални савети не остварују сва законом утврђена јавна овлашћења у областима образовања, културе, информисања и службене употребе језика и писама. Заштитник грађана је у свим приликама истицао и потребу деполитизације избора и рада националних савета националних мањина.

 

При одлучивању о томе да ли ће се групи грађана која се изјаснила о својој националној припадности и поднела захтев за формирање посебног бирачког списка, односно, исказала жељу да у заједници са другима, оснивањем националног савета брине о очувању свог етно – културног идентитета, потребно је, ради правилне и законите одлуке о испуњености услова за оснивање националног савета, у обзир узети све одлучне околности предвиђене Законом, наглашено је у Мишљењу Заштитника грађана.

Докумет: Мишљење Заштитника грађана

 

У организацији Националног савета словачке националне мањине, Матице словачке у Србији и Словачке евангелистичке цркве у Србији одржана је међународна конференција под називом Словаци и Срби – историја и садашњост, у Скупштини АП у Новом Саду.

Велики број учесника конференције, којој је присуствовао Роберт Сепи заменик заштитника грађана, говорили су о законском оквиру положаја националних мањина у Србији, међудржавној српско-словачкој сарадњи у области мањинске политике и о традицији суживота Словака и Срба. Кроз посебне панеле учесници конференције су говорили о културном и духовном животу војвођанских Словака, раду културних институција од изузетног значаја за словачку националну мањину, образовању Словака у Србији, као и о проблемима, потреби и правцима унапређења постојећег стања.

 

Изменама Закона о ванпарничном поступку у делу који се односи на упис чињенице рођења омогућено је лицима која у управном поступку нису уписана у матичну књигу због тога што немају доказе о личном идентитету, да ово право, на ефикасан начин у разумном року остваре пред надлежним судом. Заштитник грађана који је иницирао ове измене Закона, као и измене других закона (Закон о пребивалишту и боравишту, Закон о личној карти) који су основа за остваривање људских и грађанских права „правно невидљивих“ лица, у сарадњи са Министарством правде и државне управе и Високим комесаријатом за избеглице УН и Правосудном академијом наставио је са обукама за судије и у 2014. години. Обуке су до сада одржане у Новом Саду и Крагујевцу.

Заменик заштитника грађана Роберт Сепи у обраћању судијама истакао је да се знатно смањио број притужби које се односи на проблеме „правно невидљивих“ лица приликом уписа у матичне књиге рођених, што је још један показатељ да утврђивање чињенице рођења у ванпарничном поступку даје резултате.

 

svetski dan roma 08042014 - 5Највећи проблеми са којима се Роми суочавају су образовање и здравствена заштита, истакнуто је данас на конференцији за медије Заштитника грађана организованој поводом Светског дана Рома, на којој су представљени закључци из "Извештаја о спровођењу Стратегије за унапређење положаја Рома са препорукама".

"Стратегијом се није добро управљало, локалне управе нису имале обавезу спровођења акционих планова, неки себи дају за право да се понашају дискриминаторски према ромској популацији, а уместо казне следује им плата", рекао је заштитник грађана Саша Јанковић.

Јанковић је навео да је образовање кључ за интеграцију ромске популације, али да од доношења Стратегије 2009. године нису усвојени подзаконски акти, осим позитивног уписа у средње и високе школе. Ова ситуација је довела и до злоупотреба тако да су се за упис у школе ученици пријављивали као Роми иако то нису били. Према наводима извештаја свега 17,4 одсто ромске деце редовно похађа школу, а четвртина испитаника који су учествовали у истраживању сматра да су њихова деца дискриминисана у школи због своје националне припадности.

Јанковић је рекао да су промене у здравственој заштити уочљиве, али недовољне: 94,1 одсто Рома има здравствене књижице, здравствени картон 90 одсто, 80 одсто се лечило у неком дому здравља, а 38,9 одсто у болници, док је на бањско лечење ишло тек 6,7 одсто.

Заменик заштитника грађана од 2008. до 2013. године др Горан Башић је истакао да је већина испитаника ромске популације изјавила да није знала да постоји Стратегија, а да они који су за њу знали, у последњих пет година нису осетили никакво побољшање.

Говорећи о слабостима Стратегије, Башић је рекао да нико није задужен да њоме управља, да у систему нема прецизних податка о образовању, здравственој заштити, стамбеним потребама, који су наведени као приоритети у том документу.

"Доношењем Закона о систему образовања и васпитања добили су чисто ромске школе, добили смо сегрегацију", нагласио је Башић.

 


Get the Flash Player to see this player.

time2online Extensions: Simple Video Flash Player Module