а

На светски дан Рома, који се обележава 8. априла, Заштитник грађана упозорава да су сиромаштво, дискриминација, предрасуде и даље свакодневица ове мањинске групе и да постигнути резултати на унапређењу њеног положаја нису отклонили кључне препреке у процесу интеграције ромске заједнице.

Резултати спровођења Споразума о разумевању, сачињеног са представницима Министарства државне управе и локалне самоуправе и УНХЦР-а, омогућили су да број „правно невидљивих“ Рома буде значајно смањен. Примена Споразума допринела је подизању свести о потреби хитног поступања у остваривању права грађана ромске националности на упис у матичне књиге.

Mеђутим, подизање бетонског зида око ромског насеља „Марко Орловић'' у Крушевцу, првог такве врсте у Србији, може за последицу да има гетоизацију и сегрегацију ромске заједнице, што је у супротности са стратешким опредељењем државе о спровођењу мера инклузије Рома и Ромкиња у Републици Србији. Због тога је Заштитник грађана израдио посебан извештај с намером да скрене пажњу надлежним органима и јавности, да предузимање једног таквог чина, чак и када је формално правно у складу са важећим прописима, онемогућује несметан живот грађана у ромском насељу. Извештај упозорава надлежне органе на потребу правовременог реаговања како би се спречила таква појава у будућности, као и неопходност разматрања и утврђивања оправданости подизања овог зида.

Побољшање приступачности система здравствене заштите и едукација коју годинама успешно спроводе здравствене медијаторке у ромским насељима, још увек су недовољне мере које се предузимају. Ромкиње, једна од најмаргинализованијих друштвених група, којој је услед недовољне друштвене подршке отежано запошљавање и образовање, додатно су оптерећене и заштитом сексуалног и репродуктивног здравља и планирања породице. Према подацима Републичког завода за статистику и УНИЦЕФ-а, 38 процената свих жена старости од 15 до 49 година, у ромским насељима, изјавило је да никада није користило неку методу да би избегле или одложиле трудноћу, док је 31 проценат Ромкиња имало најмање један прекид трудноће. Чак 17 одсто Ромкиња се удало пре напуњене петнаесте године.У породици су жене често изложене насиљу и без одговарајуће заштите.

Резултати истраживање Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе говоре да се oко 80 одсто ромске деце налази ван система основног образовања и повремено прекида или потпуно напушта школовање, јер су принуђени да зарађују за сопствену и егзистенцију своје породице. Иако је унапређен нормативни оквир у погледу афирмативних мера и других облика подршке ромској деци у образовању, поједина законска уређења за остваривање права на бесплатну исхрану, бесплатне уџбенике и слично, нису допринела превазилажењу препрека које, због сиромаштва, имају ромска деца у образовању и образовним резултатима.

Према подацима УНИЦЕФ-а свега шест одсто ромске деце која живе у неформалним ромским насељима похађа предшколске установе. Свега 69 процената деце школског узраста из ромских насеља уписује основну школу, а завршава је 64 одсто њих, што говори да се држава недовољно бави проблемима ове заједнице и то од најранијег узраста њених припадника.