а

Један од главних узрока зашто ни десет година након установљавања института координатора за ромска питања нису остварени циљеви њиховог увођења, ефикасност њиховог рада и потпуније остваривање права припадника ромске националне мањине јесте њихов недовољан број, непостојање јасних и прецизних критеријума и услова које неко лице мора да испуњава да би обављало послове координатора за ромска питања.

Министарство државне управе и локалне самоуправе унапредило би везе између ромске заједнице и локалних власти и обезбедило целисходније заступање интереса ромске заједнице када би на унапред познат, јасан и потпун начин уредило критеријуме на основу којих се јасно може утврдити потреба постојања координатора за ромска питања у јединицама локалне самоуправе, као и радно правни статус, права и обавезе ромских координатора у јединицама локалне самоуправе, стоји у Мишљењу Заштитника грађана.

Дирекција Републичког фонда за здравствено осигурање пропустила је актом о унутрашњој организацији и систематизацији да утврди радна места за које је као услов прописано знање језика националне мањина. Услед таквог пропуста, у организационим јединицама чије је седиште на територији локалне самоуправе у којој је језик мањине уведен у равноправну службену употребу, грађанима није обезбеђено да, на одговарајући и ефикасан начин, користе свој језик и писмо у усменој и писаној комуникацији са органом, као и у управном поступку, утврдио је Заштитник грађана.

 

Download this file (Preporuka RFZO.doc)Утврђење и препоруке Заштитника грађана

Заштитник грађана је утврдио да је шеф испоставе РФЗО Филијале за Пчињски округ Врање у Бујановцу одбио да одговори на представку Националног савета албанске националне мањине, која је поднета на албанском језику и писму, већ је затражио да се достави на српском језику. Такође, утврђено је и да у овој испостави није истакнуто обавештење грађанима о праву припадника националне мањине да исправу о здравственом осигурању могу добити и на албанском језику и писму који је у службеној употреби на територији општине Бујановац, као и о начину остваривања тог права.

Министарство просвете, науке и технолошког развоја није благовремено одлучило о захтеву за давање сагласности за промену назива школе, иако су сви формални услови били испуњени. Заштитник грађана је утврдио и да овај државни орган о захтеву није одлучио решењем, већ је након две године од дана подношења првог захтева и супротно оправданим очекивањима, послао обавештење подносиоцу да нема могућности за давање тражене сагласности, иако је поднет у складу са законом и упутствима која су дата у претходним одговорима Министарства.

Заштитник грађана је утврдио да Национална служба за запошљавање – Филијала за град Београд - није испунила законит захтев притужиоца да му се решење и друга службена акта израде на српском језику и ћириличком писму већ је, под изговором да су настале препреке техничке природе, наставила да их издаје на латиничном писму.